(Ne)održivost masovne proizvodnje

Održivi razvoj podrazumeva razvoj društva koji zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja. Održivi razvoj se najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine, odnosno nastojanjem da se zabrinutost za opstanak živog sveta na planeti Zemlji poveže sa očuvanjem prirodnih resursa i brojnim ekološkim izazovima koji stoje pred društvom, državom i čovečanstvom u celini.

Održivi razvoj ne podrazumeva sigurni plan za budućnost društva jer niko ne zna kako će zaista budućnost izgledati, iako smo uključeni u njeno stvaranje. Za izgradnju ovog procesa nam je potrebna orijentacija, kompas koji pokazuje pravac očekivanja, mogućnosti i realne situacije. Istorija čovečanstva je istorija njegovih proizvoda. Naše znanje o prethodnim društvima se bazira na razumevanju njihove tradicije i kulture, analiziranju arheoloških iskopina ili preciznije ostataka koje su pronađeni za njima.

​Pre prve idustrijske revolucije, proizvodi su se izrađivali ručno uz minimalnu upotrebu mašina i alata. U XVIII veku je najveću manufakturnu proizvodnju imala Engleska. Zbog povećanja potrebe za tkaninama, proizvođači su sve više ulagali novac u modernizaciju proizvodnje. Sa otkrićem parne mašine (Džejms Vat, 1764.) dolazi do preokreta u prerađivačkoj industriji. Manufakturna proizvodnja je zamenjena fabričkim radom. Nove parne mašine su ubrzo pronašle primenu u drugim industrijama, fabrikama, rudnicima i saobraćaju. Mašine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo su bile od gvožđa, tako da se srazmerno povećala i potreba za rudama, gvožđem i ugljem. Od početka XIX veka u poljoprivrednu proizvodnju se uvode mašine, obavlja se selekcija semena i stoke, kao i korišćenje veštačkih đubriva. Došlo je do višestrukog povećanja proizvodnje hrane. Seljaci napuštaju svoja imanja, počinju da migriraju ka gradovima i da se zapošljavaju kao radnici u fabrikama. 
​Druga industrijska revolucija je izazvala velike promene u načinu života. Nastavljene su migracije iz sela u gradove, oko velikih industrijskih centara se povećava gustina naseljenosti. Nafta postaje najvažniji izvor pogonske energije na svetu (prvi izvor nafte je otkriven 1859. u SAD). Teslin pronalazak višefaznih struja i transformatora koji stvaraju struju visokog napona omogućio je jeftino i efikasno prenošenje električne energije na velike udaljenosti i njenu masovnu primenu. Druga industrijska revolucija je donela ubrzanje u industrijii, nauci, na polju fizike, hemije, farmacije i medicine.

Sa industrijalizacijom je započeo i novi oblik proizvodnje. Proizvodi se više ne izrađuju ručno, već mašinski s tendencijom ka sve manjem učešću ljudskog faktora u proizvodnji.
Današnja masovna proizvodnja proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja se na očekivanu potražnju, koju treba stalno istraživati. Otuda se javlja potreba da se, paralelno sa masovnom proizvodnjom, primenjuje i marketing koncept, od kojeg u najvećoj meri zavisi šta će se i koliko proizvoditi. Suprotno pojedinačnoj, u masovnoj proizvodnji postoji malo prisustvo živog rada, najveći deo operacija u proizvodnom procesu obavljaju mašine, roboti i kompjuteri. Ljudski resurs u masovnoj proizvodnji je slabo kvalifikovan, bez specijalista, jer je proizvodnja automatizovana. Radna snaga se pretežno koristi u manuelnim i izdvojenim poslovima, kao što su pakovanje ili dotur. Ovaj tip proizvodnje je težak za radnike, kako zbog teških uslova rada, još više zbog monotonije izazvane dugogodišnjim obavljanjem jedne te iste operacije.

Ubrzano sa industrijalizacijom raste i broj svetske populacije, a sa njom i eksploatacija prirodnih dobara, fosilnih goriva, drvne građe, zemljišta, vode, ljudske snage i dr. Proizvođači počinju da posmatraju svet oko sebe kao resurse, sirovine, sinonim za sticanje profita koji postaje cilj svake proizvodnje. Sa nekontrolisanom eksploatacijom, raste i zagađenje. Postaje nemoguće izboriti se sa ogromnom količinom neprerađenog otpada u proizvodnji. Usled seče šuma dolazi do erozija tla; usled višedecenijskog iskorišćavanja zemljišta, menja se kvalitet hrane; usled nehumnanih uslova života i rada, čovek je ugroženiji nego ikada- nekadašnje epidemije neizlečivih bolesti, zamenjuju nove i nove.

​Svet se trenutno nalazi pred dilemom održivosti i opravdanosti masovne proizvodnje.

​Opet počinju da dobijaju na vrednosti manufaktorni (zanatski) proizvodi nastali u humanim uslovima. Ljudi ih doživljavaju kao pojedinačne "proizvode sa dušom" nasuprot serijskim proizvodima "sa trake". Potrošači postepeno uviđaju prednost proverenog kvaliteta i pažljivo biranih sastojaka koje garantuju male proizvođačke serije.

Pojedinačna proizvodnja je usmerena na proizvodnju malih količina proizvoda, po narudžbinama. Radi se, po pravilu, bez zaliha gotovih proizvoda, za poznatog kupca i ne obnavlja se u narednom periodu. Izrada unikatnog proizvoda najčešće traje dugo u fazama. U njoj postoji visoko prisustvo živog rada, jer se mnogi poslovi ne mogu mehanizovati ili je mehanizovanost neisplativa. Mašine i oprema za izradu proizvoda su univerzalni, ima veoma malo specijalizovanih mašina. Radna snaga u pojedinačnoj proizvodnji je kvalifikovana, odnosno visoko kvalifikovana, što je i logično, jer često mora da rešava različite probleme na različitim proizvodima. Radnici su upoznati sa celim procesom rada, oni su samopouzdani, stalno edukovani kroz grupne radionice i horizontalno umrežavanje. 

Osim razlike u kvalitetu i stvaralačkom pristupu prema radu, važan je i segment održivosti manufakturnog načina proizvodnje. Volja za profitom, složićemo se, ne može zameniti zdrav, smislen i ispunjen život. 
​
Citiraćemo kanadskog ekologa, Dejvida Suzukija:
„Način na koji vidimo svet oblikuje način na koji prema njemu postupamo. Ako je planina božanstvo, a ne gomila rude; ako je reka jedna od vena polja, a ne potencijalna voda za navodnjavanje; ako je šuma sveti gaj, a ne drvna građa; ako su ostale vrste biološki srodnici, ne resursi; ili ako je planeta naša majka, a ne povoljna prilika- tada ćemo se ophoditi jedni prema drugima sa većim poštovanjem. To je izazov, gledati na svet iz druge perspektive.“

---

Priredila: Nikolina Santovac

Sva prava su zadržana- elektronski, štampani ili internet mediji mogu prenositi sadržaj isključivo uz dozvolu autora.  U tom smislu, svako neovlašćeno korišćenje dela/celine teksta, smatra se povredom autorskih prava Udruženja "Eko spiral".