Komercijalizacija detinjstva i sloboda igre

Deca uče o sebi i svetu koji ih okružuje kroz igru, razvijaju lične osobine, usvajaju društvena ponašanja i vrednosti. Poslednjih decenija susrećemo se sa porastom broja igračaka iz masovne proizvodnje, automatizovanih, plastičnih igračaka lošeg kvaliteta. S toga nije začuđujuć ni porast broja roditelja koji za svoju decu biraju igračke od prirodnih materijala- igračke koje imaju toplinu drveta, teksturu prirodnih, pamučnih i vunenih, tkanina, čvrstinu metala... igračke sa kojima su se igrale i naše bake i deke. 

​Važnost igre u prirodi.

Sećate li se sedenja u travi, posmatranja užurbanog kretanja mrava, igranja loptom sa drugom decom, čitanja knjiga, sakupljanja markica i salveta, isprobavanja novog modela papirnog aviončića?
Odraslima se čini da ove aktivnosti nisu važne. Ali stručnjaci koji se bave razvojem dece smatraju da su ovakve igre od presudne važnosti za razvoj kreativnosti i mašte, isto koliko i intelektualnih, emocionalnih i društvenih veština. Drugim rečima, neorganizovana dečja igra bez pravila, uz pomoć „štapa i kanapa“ i što manje usmeravanja od strane odraslih- neverovatno snažno utiče na dečji razvoj.

Mnogi roditelji ne shvataju značaj koji igra ima na razvoj njihovog deteta. Milioni dece provode poslepodneva sedeći pasivno ispred ekrana gledajući televiziju ili igrajući igrice koje je osmislio neko drugi. Umesto da upotrebljavaju svoju maštu da naprave konstrukciju od drvenih kocaka, deca pritiskaju dugmiće koji aktiviraju programirane,  elektronske igračke. Umesto da šutiraju loptu naokolo iz čiste zabave, decu upisuju na časove fudbala, tenisa i drugih sportova. Roditelji bi trebalo da zapamte da njihov zadatak nije da budu direktori kampa.

​Zbog sve većeg naglaska na pojmovnom i konkretnom, mnoge porodice se fokusiraju da nauče decu konceptu baziranom na koncentraciji i memoriji. Učenje tablice množenja i alfabeta je veoma važno. Ali memorisanje nas ne uči kako da mislimo. Ove veštine bi trebalo da borave u umu koji je proširen maštovitim i radosnim istraživanjem našeg okruženja.
​
Za decu mlađeg uzrasta, razvijanje mašte je važan deo saznavanja. U odraslom dobu, oslanjamo se na sposobnost stvaranja slika koje sebi predočavamo o vlastitim ciljevima i događajima koji slede. Tako su i deci važni pričanje priča i umna manipulacija različitim situacijama. Deca kroz igru izražavaju svoj unutrašnji svet i uređuju svet oko sebe. Deca koja se slobodno igraju nalaze način da otkrivaju i razumevaju, prateći vlastiti ritam. I tokom odrastanja, otvaraju vrata nezavisnosti, samopouzdanja i neograničenih potencijala.

---

​Kroz slobodnu igru se ohrabruje individualno izražavanje na krilima mašte. Dete se iznova vraća onim igračkama koje ostavljaju mesta za nadogradnju i stvaralačku maštovitost, one su očaravajuće i trajne. Najnovija istraživanja potvrđuju da deca koja su ohrabrivana na maštovito igranje, nekoliko godina kasnije bivaju kreativnija, bogatije se izražavaju, manje su impulsivna i agresivna, često postaju vođe u igri sa vršnjacima. 

---

Previše igračaka.
Mnoga današnja deca ne vrednuju svoje igračke jer ih imaju previše. Idu od igračke do igračke ne zadržavajući se ni na jednoj od njih. U igračkama vide zabavu i razonodu, ne maštovitu inspiraciju što mnogi roditelji i ne primećuju. U slučaju igračaka: manje je bolje. Kada imaju previše igračaka, deci je teško da se vežu za jednu od njih. U porodici, igračke više nisu dragocene kao nekada, poklanjaju se tokom cele godine, prilikom posete supermarketu, apoteci, zološkom vrtu, muzeju. Dete koje dobija igračke za Božić i zna da će sledeću dobiti tek za rođendan, uneće više osećanja u igru.

Roditelji pazare igračke koje nisu u međusobnoj vezi. Pošto stigne nova, stara igračka biva zaboravljena i ostavljena u uglu. Zašto ne stvoriti kontinuitet u kome nova igračka nadograđuje i obnavlja upotrebu stare? Iz ličnog iskustva oca dve devojčice, sećam se jedne lutke kojom se, neko vreme, nisu igrale. Kao rođendanski poklon smo odabrali komplet odeće za lutku i, iznenada, ona je ponovo dobila na važnosti. Zašto ne potražiti igračke koje se mogu nadograđivati kako vreme odmiče? Igračke koje se upotpunjuju? Kocke koje mogu izrasti u zamak ili farmu?

---

Apsurdno je da smo okružni obiljem igračaka, a sve manje podsticani na maštanje i fantaziju. Ko je kriv? Čini se da je detinjstvo komercijalizovano, a deca postala tržište. Fabrike koje proizvode igračke, svake godine troše milione na reklame, direktnu potragu za decom, ohrabrivanje da vrše pritisak na roditelje da kupe ono što su videli na promociji. Reklame stvaraju potrebu, a roditelji na nju odgovaraju kako se njihovo dete ne bi osećalo različitim ili izneverenim. Na nesreću, upotreba igračaka u svrhu promovisanja društvnog i ličnog prihvatanja, podstiče konformizam. 

---

​Prirodni materijali.
Deca mlađeg uzrasta su usmerena na čula. Osećaju udobnost i zadovoljstvo u dodiru drveta, pamuka, vune i metala. Plastične igračke ne pružaju deci bogato senzorno iskustvo kao prirodni materijali, nedostaju im udobnost i zadovoljstvo. Zašto deci ne dozvoliti iskustvo igre sa drvenim, pamučnim, vunenim životinjicama, kockama ili lutkama? Igračke izrađene ručno imaju sasvim drugu vrednost od onih izrađenih mašinski, obnavljaju našu vezu sa pravim svetom. Plastične igračke se lako kvare i ponekad ih je teško poraviti ili je jeftinije kupiti novu. Igračke od prirodnih materijala su prilagodljivije, deca ih mogu sama ili uz pomoć starijih, lako popraviti, ušiti ili zalepiti.
Upotrebljavajući biorazgradive materijale, učimo decu od malih nogu odgovornom ponašanju prema životnoj sredini. 

• U zavisnosti od uzrasta, ograničite ili ukinite vreme pred ekranom: pružite svom detetu šansu da izgradi svoje mišiće za maštanje. Možda će se u početku dosađivati. Pripremite nekoliko rezervih sugestija kako biste podstakli unutrašnju kreativnost deteta.
• Oslobodite dečju igru nadzora odraslih: deci je potrebno vreme za samostalnu igru. Život sa popunjenim rasporedom ostavlja malo vremena za igru.
• Izaberite jednostavne igračke: dobra je igračka koja je 10% igračka, a 90% dete. Dečja mašta je pokreće tokom zdrave igre. Jednostavne igračke i prirodni materijali (drvo, karton, lopte, lutke, pesak, glina) pozivaju dete da stvori vlastitu scenu. Izbegevajte pasivne igračke koje ograničavaju maštu.
• Podstičite igranje napolju: rezervišite vreme za trčanje, penjanje, tajna skrivena mesta. Prirodni materijali- štapovi, blato, voda, kamen- su sirovi materijali za igru. Igranje napolju će omogućiti detetu zdrav san, smanjiti eventualnu gojaznost.
• Vratite umetnost u svakodnevicu: verovali ili ne, aktivnosti odraslih kao što su kuvanje, čišćenje, pranje kola, grabuljanje, inspirišu decu za igru. Deca će želeti da pomognu na kratko, a zatim se udubiti u sopstvenu igru.
• Gledajte dete dok se igra: tako detetu pokazujete da cenite njegovu igru. Izborite se sa željom da kontrolišete, dopustite detetu da samostalno odlučuje, smišlja pravila i dodeljuje uloge. Uključite se samo ako ste pozvani.

​

---

​Sva prava su zadržana- elektronski, štampani ili internet mediji mogu prenositi sadržaj isključivo uz dozvolu autora.  
​U tom smislu, svako neovlašćeno korišćenje dela/celine teksta ili fotografija, smatra se povredom autorskih prava Udruženja "Eko spiral".

Prevod i adaptacija Nikolina Santovac, a po tekstu Pitera Imendžera
Fotografije iz porodične arhive.