​Nikolina Santovac odrasla u prelepom Dragačevu, detinjstvo provela u ambijentu Pivskih planina i južnih padina Ovčara. Od majke je nasledila stvaralački, od oca pripovedački dar, a od bake duhovnost. Pohađala je Gimnaziju društveno-jezičkog smera u Čačku. Diplomirala srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila master klas papirnog teatra (Brane Solce, Teatro papelito, Slovenija), teatra senki (Dagmara Žabska, Teatr Figur, Poljska) i valdorf teatra (Olivera Todorović, Srbija). Pohađala je trening radionice javnog nastupa (Ivan Tomić, Beogradsko dramsko pozorište), kao i kurs organske poljoprivrede (dr Piter Svon, Holandija). Članica je organizacije UNIMA, svetske unije pozorišnih lutkara pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Od 2019. godine poseduje sertifikat za obavljanje lutkarskog umetničkog zanata izdatog od Ministarstva privrede Republike Srbije. 
Radila i kao prevodilac, lektor, dizajner, artista, performer, dečji i lutkarski animator. Nekada član cirkuske trupe uličnog teatra (Cirkusfera)  i grupe koja se bavi dečjom i lutkarskom animacijom (Čigra-igra). 
Predsednica i jedna od osnivača Udruženja "Eko spiral" u kome je zadužena za realizaciju ekoloških radionica za decu i mlade, staro lutkarstvo, Mozaik teatar, zvaničnu edukaciju vaspitača i učitelja u oblasti ekološkog stvaralaštva za decu, ali i pisanje i prevođenje autorskih tekstova. U okviru udruženja je radila na projektu podizanja održivog domaćinstva u Vrdniku na Fruškoj gori u periodu od 2013. do 2017. godine za koji je dobijeno UN priznanje za izuzetan doprinos u oblasti održivog turizma.
Nikolina je autor i izvođač lutkarskih predstava Mozaik teatra (2012.), putujućeg eko-pozorišta, koje se bavi očuvanjem izvornog pripovedanja, starog lutkarstva, kao i afirmisanjem ekološkog pristupa u umetničkom i zanatskom stvaralaštvu za decu i mlade. Realizovala je četiri lutkarske predstave: Sneguljica (ruska narodna bajka), Čarobni štapić, (Vladimir Sutejev.), Bajka o labudu (Desanka Maksimović), Zlatokosa i tri medveda (narodna bajka), dve predstave teatra senki: Dete i priroda (po sopstvenom tekstu) i Tri leptira (narodna bajka), kao i brojne eksperimentalne projekte  i radionice. 
Trenutno je posvećena radu na animiranom filmu Sneguljica po motivima ruske narodne bajke, u saradni sa grupom autora (Vorki tim, Ruma).
Za sebe kaže da je njeno drugo ime: Kreativnost.
Udata je, majka dvoje dece...
​Ima dozvolu za auto i ludo vozi!
​1. Koja je Vaša predstava o savršenoj sreći?
Osim šireg plana o povratku zdravoj životnoj sredini i humanim uslovima života tu je i ostvarenje životnog potencijala, život ispunjen radosnim stvaranjem, dečjim smehom, putovanjima, druženjem...
​2. Koji je Vaš najveći strah?
​Najveći strah je strah od kolektivne promašenosti koji, po meni, vuče sa sobom nezadovoljstvo, bolesti i patnju.
​3. Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?
To su zlatne niti Jelene Mrnjavčević koje iz daleke prošlosti svetle do današnjih dana svim ženama stvaraocima.
​4. Kojoj živoj osobi se najviše divite?
Divim se svakoj osobi koja u današnje vreme održava gipkost tela i veselost duha. Svima koji ostvaruju svoj, bogom dani i čovečanstvu posvećeni, talenat. Neka to budu: Zagorka Stojanović, Džejn Gudal i Hose Muhika.
5. Koja je Vaša najveća ekstravagancija?
Moja najveća ekstravagancija su moja interesovanja. Volim da kažem da sam obična osoba sa neobičnim interesovanjima.

​Portfolio: