Zašto školske bašte?

U SAD, manje od 2% dece ima zadovoljene dnevne nutritivne potrebe za povrćem.

Trenutno su širom sveta aktuelni projekti školskih bašta kojima se uvodi iskustveni i ogledni element u dosadašnje obrazovanje. U okviru svojih svakodnevnih školskih obaveza, učenici obrađuju manje poljoprivredne površine, uglavnom povrtarske kulture. Neke bašte su u sklopu školskog dvorišta, dok su druge ustupljene na korišćenje uz saradnju sa lokalnim poljoprivrednim proizvođačima.

​Projekat školska bašta nije školski predmet, niti deo drugih školskih predmeta, već integralni element sveukupnog saznajnog školskog procesa. 

​Školska bašta je ključ razumevanja prirodnog okruženja koji đacima otvara vrata odgovornog ponašanja prema sredini u kojoj žive. Pruža im se prilika da učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji manjeg obima i uvide kako svojim delovanjem utiču na obrađivanje zemljišta. 
Velikom broju dece je ovo jedini način da budu u bliskom kontaktu sa prirodom jer su lišeni istraživačkog boravka na otvorenom i uglavnom orijentisani na zatvorene prostore. Na ovaj način, programi školske bašte predstavljaju deci prvi iskustven kontakt sa zemljom, kopanjem, sejanjem i posmatranjem rasta biljke.

Lekcije o zajedništvu i društvenom razvoju ne dobijaju dovoljnu pažnju akademskih krugova, ali su jednako važne za opstanak našeg društva kao čitanje i pisanje. Decu moramo naučiti koliko je važno da preduzmu odgovornost prema svome okruženju i da stvore jak međusobni osećaj zajedništva kako bi omogućili dalji razvoj društva.
Baštenski rad omogućava učenicima da se uče saradnji. Oni će vrlo brzo naučiti važnost zalivanja biljaka u vrelim danima i trudiće se svim snagama da ubuduće ne naprave istu grešku. Sa druge strane, biljke će odgovarati na negu svojim rastom, rodom, plodovima što doprinosi razvoju dečje etičnosti. Na ličnom nivou, baštovanstvo podrstiče osećaj samopouzdanja, samopoštovanja i ponosa kada učenik posmatra kako se njegov trud i napor pretvaraju u predivnu i korisnu baštu. Vežba se strpljenje dok se čeka da seme proklija ili paradajz sazri.

​Školske bašte postaju mesto okupljanja različitih generacija. Dok rade, deca su u kontaktu sa nastavnicima, roditeljima, lokalnim poljoprivrednim proizvođačima i volonterima, omogućena im je socijalizacija, narušena u današnjem vremenu tehnološkog napretka. Ovaj vid školskog baštovanstva daje priliku deci da postavljaju pitanja, slobodno se izražavaju, budu kooperativna i imaju zajednički cilj.

Školsko baštovanstvo propagira zdrave i održive životne stilove.
Usled loših životnih navika, svakodnevno raste broj uhranjene dece koja nose rizik sa sticanje ozbiljnijih oboljenja (srčana oboljenja, dijabetes tipa 2, artroza, astma, kancer itd.). Stručnjaci se slažu da su ključne prevencija i edukacija u najranijem periodu razvoja.
​Sveže, zdravo i lično uzgajena hrana nudi jedan od načina za rešavanje pomenutog problema. Aktivnosti u školskoj bašti, kopanje, sađenje, navodnjavanje, zahtevaju fizičko angažovanje učenika, dok nošenje tereta, savijanje, dodavanje omogućavaju učenicima da nesvesno vežbaju tokom rada.

​U školskoj bašti se kroz praksu i igru spoznaju prirodni procesi, uči se saradnji i strpljenju, stiču se zdrave životne navike i veštine važne za budući samostalan život.
​
Za kraj, poslušajmo inspirativan govor o učeničkom baštovanstvu Vitni Kohen, direktorke jednog od projekata školske bašte.

---

Sva prava su zadržana- elektronski, štampani ili internet mediji mogu prenositi sadržaj isključivo uz dozvolu autora.  
​U tom smislu, svako neovlašćeno korišćenje dela/celine teksta, smatra se povredom autorskih prava Udruženja "Eko spiral".

U nastavku: Učeničke kuhinje u školskoj bašti
Priredila: Nikolina Santovac