Deterdženti- konvencionalni vs ekološki (prvi koraci)

​
​Savremeni dom ne možemo zamisliti bez mašine za pranje i sušenje rublja. U svakodnevnoj užurbanosti, poslove obavljamo mehanički, po inerciji, često zaboravljajući njihov smisao: rublje se mora oprati, osušiti, sve mrlje sa tkanina ukloniti, nabor na košulji popeglati, svaki neprijatan miris neutralisati. A da li je stvarno tako?

---

​U cilju olakšavanja života, postupak pranja rublja je pojednostavljen i sveden samo na izbor deterdženta i pokretanje programa mašine. Do pre samo pedeset godina je to bio višednevni proces, gotovo ritual. Rublje se potapalo, kiselilo, trljalo, ispiralo i sušilo. Sa jedne strane život nam je olakšan, ali sa druge strane, koju često ne vidimo, život se komplikuje.

Dok se ušuškavamo u posteljinu i tonemo u san uljuljkani mirisom sigurnosti, da li se pitamo o prirodi dugotrajnih mirisa planinske svežine i buketa jorgovana kojima odiše naša postelja. Da li bi nam veću sigurnost ulivao miris tkanine oprane ekološkim deterdžentom i vrećice lavande koja stoji pokraj složene posteljine na polici ormara? Naš vlastiti miris bledi u oblaku mirisa omekšivača, deterdženata i parfema. Taj miris koji nas podseća na sopstvo je sintetičke prirode. Umesto na vetar, sunce, lišće i rosu, počinjemo da mirišemo na petrohemijsku industriju. I nije istina da smo prestali da osećamo mirise sintetičke prirode, pre su uspeli da nas ubede u njihovu privlačnost i poželjnost. 

​Da li smo zaboravili da zrak sunca i dah vetra mogu osušiti veš, jeftinije i energetski efikasnije od mašine za sušenje? I ne samo to. Vekovima se rublje sušilo i vetrilo, izlagalo energiji sunca i vetra, dok je momenat osunčanosti i provetrenosti bio i ostao povezan sa dubljim slojevima naše čistoće do koga nijedna mašina za sušenje ne može dopreti. 

​Mnogi proizvođači dodaju optičke izbeljivače u deterdžente za pranje rublja. ​U pitanju su aditivi koji deluju tako što transformišu UV zrake u korist plavog spektra, povećavajući na taj način blistavost boje, čineći da belo postane belje.

​Dakle, iako verujemo da je fleka nestala, ona je i dalje tu, samo je ne opažamo jer je maskirana. Optički izbeljivači ostaju u odeći i nakon pranja, što često izaziva iritaciju kože u vidu svraba ili osipa. Izbeljivači na bazi hlora stvaraju organohloride koji su prilično štetni i mogu izazvati smetnje u reproduktivnom i neurološkom sistemu čoveka. Sudeći po istraživanjima, ovo jedinjenje oponaša hormon estrogen i time direktno ugrožava naš hormonski balans. Zaboravili smo da je domaći sapun najbolje sredstvo za otklnjanje fleka, da je biorazgradiv i bezbedan za upotrebu, da u sprezi sapuna sa suncem, fleke stvarno nestaju. Za ispiranje sapuna iz tkanine, potrebna je tri do četiri puta manja količina vode. Na ovaj način direktno štedimo najdragocenije resurse na planeti, vodu i zdravlje.

​Teško je u savremenim prodavnicama odoleti šarenim i opijajućim sredstvima za održavanje higijene. Kupujemo bez mere i potrebe, trošeći svoje vreme i svoj novac. Kupatilo nam je naoružano kompletnim arsenalom za održavanje lične higijene i higijene doma sumnjivog kvaliteta. Kao da smo zaboravili da se sva voda koju koristimo u domaćinstvu, neprečišćena uliva u reke, da su standardni deterdženti uglavnom sačinjeni od jedinjenja koja narušavaju stabilnost ekosistema šireg područja. 

Podsetimo se stare indijanske izreke: „Tek kada poslednje drvo bude posečeno, poslednja reka zagađena i poslednja riba ulovljena, shvatićemo da ne možemo jesti novac.“ ​

---

Sva prava su zadržana- elektronski, štampani ili internet mediji mogu prenositi sadržaj isključivo uz dozvolu autora.  
​U tom smislu, svako neovlašćeno korišćenje dela/celine teksta, smatra se povredom autorskih prava Udruženja "Eko spiral".

Priredila: Nikolina Santovac