Nova vrsta obrazovanja: rukama, srcem, glavom 

Donosimo prevod govora Satiš Kumara, značajnog indijskog mislioca, pisca, borca za mir koji je održao u okviru TEDx programa.  
On govori o zanemarenom odnosu ekonomije i ekologije, o novoj vrsti obrazovanja u Butanu, stvaralačkoj snazi čovekovih ruku i prirodi kao najvećem učitelju.

---

Ne tako davno, bio sam pozvan da održim govor na londonskom ekonomskom univerzitetu. Bio sam počastvovan da me je londonski univerzitetski establišment pozvao. Kada sam stigao, pitao sam organizatora: „Gde se nalazi vaš odeljak za ekologiju?“ Znate koji je bio odgovor? „Nemamo ga.“ Rekao sam uglednom profesoru: „Da li želite da kažete da učite ljude o ekonomiji bez da ih podučavate o ekologiji?" Da li razumete značenje reči: ekonomija i ekologija? Dve reči, ekonomija i ekologija, dolaze iz istog korena. Oikos, logos, nomos, tri grčke reči. Oikos znači dom, domaćinstvo. U mudrosti grčkih filozofa, vaš dom nije samo tamo gde živite, vaše kupatilo, spavaća soba, dnevna soba, kuhinja, bašta, već je cela planeta vaš dom. Kako prelepa vizija. Čitava Planeta je naš dom. Sve vrste su u međusobnoj vezi i odnosu. Znanje o planeti kao domu je ekologija, logos znači znanje. Potrebno je da upoznamo odnose između vrsta na planeti. Svi smo u odnosu, svi smo povezani, to je ekologija. Ekonomija je „nomos“, uređenje, kako su uređena sva prekrasna stvorenja na našoj planeti. "Sada, recite mi, profesore, kako ćete naučiti svoje studente da urede nešto što ne poznaju? Šaljete hiljade i hiljade diplomiranih studenata širom sveta, u Afriku, Indiju, Ameriku, Evropu, Južnu Ameriku da nešto urede, a da ne znaju šta i kako." Ovo je priča svih naših obrazovnih sistema, od škola do univerziteta širom zemlje i sveta.

---

Drugom prilikom sam bio pozvan u Butan. To je mala zemlja sa novim načinom obrazovanja. Njihov moto nije razvoj društvenog dohotka, već razvoj nacionalne sreće. Postoji mala zemlja u Himalajima, Butan koja je postala centar sveta rekavši da ne želi da podučava svoje učenike samo o proizvodima i ekonomiji već želi da ih nauči kako da žive, kako lepo da žive na zemlji, u svom domu, kako da budu srećni. To je način obrazovanja za koga smatram da bi Oksford, Kembridž, Edinburg, Bristol i svi drugi univerziteti širom sveta trebalo da prihvate.

---

Tada sam se obratio studentima. A studenti su me usput pitali: šta mislite da bismo trebali da radimo pošto završimo fakultete? Rekao sam im jednu stvar, dao jednostavan odgovor: „Kada završite fakultete ne tražite zaposlenje, idite i stvorite posao.“ Posao i zaposlenje. Kada postanete zaposleni, napuštate svoju kreativnost, maštu, inovativnost, samo pratite uputstva nadređenih, kompanije, prava i obaveze, i vema su male šanse da možete biti ono što jeste. Ali, kada sebe izdržavate, kada se bavite poslom u skladu sa okruženjem, to dolazi iz vašeg srca, vi ste stvaralac, vi ste gospodar svoje sudbine, vi ste onaj koji traži novu stazu, koji stvara, pravi nešto. Poslednjih dvesta godina, na univerzitetima nas uče da nas manuelni rad nije dostojan. Ukoliko radite na polju ili na farmi dobićete najviše 10 funti po satu. Ali ako sedite ispred računara, lupkate po tastaturi u banci dobićete čak i do 10 hiljada funti. Zašto? Da li je proizvodnja hrane manje vredan posao od lupkanja po tastaturi? Želeo bih da vidim da je radnik na farmi plaćen 10 hiljada funti, a radnik u banci 10 funti po satu.

Mi nismo konzumenti, mi smo stvaraoci. Naše obrazovanje, univerziteti, škole moraju učiti mlade da stvaraju. Svojim rukama. Ove dve ruke, koje nam je dala majka zemlja Gaja su instrumenti alhemije, oni mogu transformisati obične materijale u nešto veoma posebno. Kako od gline nastaje dizajniran glineni lonac. Kakva divna alhemija! Zemljoradnik, baštovan, farmer stavljaju seme u zemlju, to malo seme jabuke u zemljište, seme koje će se transformisati u stablo jabuke, grane, lišće, pupoljke, plodove, slatke, mirisne plodove. Ko sprovodi tu transformaciju, alhemiju? Ove dve ruke.

I šta treba obrazovni sistem da poduči mlade ljude? Umesto mobilnih telefona i računara u osnovnim školama, moramo naučiti našu decu da koriste sopstvene ruke. A zatim moramo decu naučiti da osećaju srcem, kako da se ponašamo jedni prema drugima, kako prema drvetu, da gledaju drvo zadivljeni, zapitani: Koje je drvo čudo- izlazi iz semena u prelepo drvo na kome rastu jabuke.
Posmatranje prirode je skoro proterano sa naših škola i univerziteta. Želeo bih da vidim da svaka škola u Britaniji ima baštu. Svaka škola i univerzitet bi trebalo da imaju kuhinju, ne hranu iz masovne proizvodnje pripremljenu u mikrotalasnoj pećnici koja će biti servirana u školskim kantinama. Zašto deca ne bi učestvovala u kuvanju i baštovanstvu? Rekao sam deci u jednoj školi da je učionica njihova kuhinja, da pre nego što počnu da uče o Darvinu, Šekspiru, Njutnu i Galileju, treba da nauče kako da umese hleb. Neće vas nahraniti Darvin, Njutn, Galileo i Šekspir. Učiti kako raste paradajz, kako raste, zreli, preko noći postaje ukusan i crven, kakvo je to čudo života.
​
Prvi postulat koji bi trebalo da se uči u školama i na fakultetima je čudo života, a zatim idu svi ostali predmeti. Priroda je najveći učitelj. Moja je majka govorila da je priroda veći učitelj čak i od Bude. Da li možete verovati? Rekao sam majci: „Majko, to ne može biti istina jer je Buda najveći učitelj Indije.“ Ali, majka mi je rekla: „Dragi dečače, gde je Buda našao svoje nadahnuće? Dok je sedeo pod drvetom.“ Danas se ljudi ne prosvećuju jer ne sede pod drvetom, sede pod veštačkim osvetljenjem. Dok je Buda sedeo pod drvetom, posmatrao prirodu i svepovezanost sunca, zemljišta, rastinja, shvatio je da je sve u skladu. Kakav predivan sklad u Univerzumu kakav postoji.
Učite da koristite svoje ruke, da unapređujete srce u svojim vezama, a potom intelekt. Znači, ruke, srce i glava su tri veštine koje bih uveo u obrazovni sistem, ne staro: čitanje, pisanje, računanje. Hajde da unapredimo obrazovanje, da postavimo ruke, srce i glavu u središte obrazovanja. Hvala vam mnogo.  

---

Sva prava su zadržana- elektronski, štampani ili internet mediji mogu prenositi sadržaj isključivo uz dozvolu autora.  
​U tom smislu, svako neovlašćeno korišćenje dela/celine teksta, smatra se povredom autorskih prava Udruženja "Eko spiral".

Priredila: Nikolina Santovac
​www.youtube.com/watch?v=VAz0bOtfVfE